AДОЛЕСЦЕНЦИЈА

 

 

Ово ће можда бити најдужи текст али да бисте лакше схватили свој психички и физички живот, дешавања у вама и на вама, добро би било да сагледамо шта је то адолесценција.

Поћи ћемо од саме дефиниције односно тумачења разних аутора који се своде на једно. Израз потиче од латинске речи адолесцеро, што значи расти, сазревати. Научници су различитих мишљења и ставова по питању тачне поделе у раздобљима. Ево примера једног америчког психолога Харлока Е. Б.

1) Предадолесценција (пубертет)  –  од 10. до 13. год.

2) Рана адолесценција  –  од 14. до 16. год.

3) Касна адолесценција (младалачко доба)  –  од 17. до 20. год.

У једноме се сви слажу а то је да овај период карактеришу бурне телесне и психичке промене и да је прилично тежак пут до зрелости. Ево шта каже доктор наука Душан Д Ђорђевић: “Главне одлике адолесценције:

1. Адолесценција је време физичког развоја. За време овог периода настају брзе промене у телу и на крају овог периода се достиже физичка зрелост.

2. Адолесценти теже да добију статус одраслог. То је тенденција да се осамостале од родитељског ауторитета и тежња да се не буде у било ком виду потчињен одраслима. За неке појединце то су године избора занимања и њихове економске независности.

3. То је време кад односи са вршњацима постају веома важни. Адолесценту је стало до што бољег статуса у групи и он жели да буде признат од својих другова. Он тежи интензивно да се прилагоди активностима и стандардима својих вршњака. Јављају се и појачана хетеросексуална интересовања која могу изазвати сложена и понекад конфликтна емоционална стања и активности.

4. Ово је време наглог интелектуалног развоја. Адолесцент сада решава врло велике и тешке школске задатке. Он мора да стекне многе навике, вештине и знања која ће му доцније бити потребни. Ново стечено знање и искуство, у многим научним областима, служе му да још боље разуме себе и своју средину у светлости ових знања.

5. То је доба даљег стицања и процењивања вредности. Индивидуа је све више свесна себе, развија сопствене идеале и прихвата себе у хармонији са овим идеалима. То може бити време конфликата између младалачког идеализма и стварности. У свему овоме постоје велике индивидуалне разлике међу адолесцентима“.

Карактеристике телесног развоја  су нагли пораст тежине и висине, прво код девојчица а затим и код дечака који углавном касније престигну своје вршњакиње. У овом периоду почиње сазревање полних органа и појавом секундарних полних одлика а завршава се престанком раста и полном зрелошћу. Такође се у организму младића и девојака одигравају и друге физиолошке промене, као што је нагли раст унутрашњих органа, повећан капацитет плућа, промене у циркулацији крви, пулсу, крвном притиску идр. Наравно, нагло се мења и моторни развој који прати брзину покрета, јачању мишића, координација покрета, окретности и интересовање који млади показују за физичким активностима. Бављење спортом младим људима омогућава обликовање тела према жељеним облинама где се вишак одстрњује а мањак надомешта. Међутим та брзина у расту и бујању читавог организма није баш синхронизована са психичким и социјалним развојем појединца па се отуда појавио израз  – неспретност адолесцената.

Психички развој код адолесцената праћен је брзим порастом интелигенције, способност мишљења и учења условљавају опажање односно његова посматрања су већа и трајнија. Памћење је у адолесценцији све боље и обимније јер је повезано са интересовањима а пошто су интересовања све већа то је и памћење све боље.. Такође је и пажња сада све обимнија и трајнија и скоро да не постоје разлике између трајности пажње адолесцената и одраслих.

Оно што бих посебно издвојила у дешавањима овог бурног периода одрастања је свакакомишљење. У адолесценцији мишљење прелази од конкретног, мало критичног и несамосталног ка апстрактном, самосталном и критичком мишљењу. Оваквом развоју мишљења адолесценти могу да захвале школском учењу. Ђаци су принуђени да стално мисле, да анализирају, синтетизују, упоређују, уопштавају и користе стваралачко и критичко мишљење. Мишљење адолесцената је све више самостално. Њихова самосталност и критичност доводи до негирања ауторитета првенствено родитеља и наставника. Адолесценти енергично штите своја гледишта, тврдоглаво се држе својих ставова како према старијима тако и према својим вршњацима. Очигледно је присутан мањак самокритичности. Тиме адолесценти више гледају у “туђе двориште“ него што желе да завире у своје.

Са развојем мишљења развија се и говор. Речник се обогаћује новим речима и изразима а још више се развија писмено изражавање. Доброг и духовитог реторичара друштво вршњака оберучке прихвата, увек је омиљен у друштву. Способност речитости ђаку може да буде од велике користи поготову код оцењивања градива. Према томе, богат речник се вишеструко исплати, зато треба што више читати, читати и само читати све што је задато у школи и што је на дохват руке.

Посебно место у животу адолесцената имају емоције. Овај период је и карактеристичан по повишеној емоционалности. Наш научник Л. Жлебник сматра да је емоционална напетост најснажнија и најизразитија у почетку адолесценције, а касније се емоције стишавају. Као главног кривца многи аутори наводе ендокрине жлезде али Жлебник сматра да поред њих социјални фактори имају пресудну улогу на емоционално стање адолесцената. Фактори који утичу на повећану емоционалност су многобројни. Овде ћемо споменути само најважније:

1) Породични односи – уколико нису најбољи, код адолесцента могу створити осећај несигурности, одбачености, незадовољства и туге услед мањка љубави од стране родитеља. С друге стране, адолесценти који живе у складним породицама осећају наклоност и љубав родитеља, па према томе могу лакше емоционално да се контролишу и уопште су срећнији и задовољнији у животу.

2) Спољни изглед – вишак или мањак килограма, неки сантиметар горе или доле, ретка или густа коса, светлији или тамнији тен, бубуљице, клемпаве уши, велики или мали нос и још много других вишкова или мањкова на адолесценту могу изазвати буру незадовољства и лоших емоција а да ситуација буде још драстичнија – од изузетне важности су обућа и одећа коју просто не желим али морам да споменем. Тако је нашем адолесценту битна “амбалажа“ и “паковање“ од самог садржаја и свих оних квалитета који се не виде на први поглед.

3) Друштво супротног пола – као што је већ претходно речено, овај период  прате и полна сазревања која укључују радозналост, жељу и потребу за супротним полом. Управо то прилагођавање супротном полу представља већини проблем (нарочито дечацима) и праћено је емоционалном напетошћу. Овај период карактеришу симпатије, честа заљубљивања, снажна маштања, али уз љубав и радост често се провлаче љубомора и завист, учестала је туга, страх, гнев а не ретко и агресивност. Агресивност је производ мањка контроле над поступцима и реакцијама. Жаргонски речено адолесценти имају “кратак фитиљ“.

4) Проблеми око избора занимања – питање: “Куда после завршене школе“?, може да изазове код адолесцената емоционалне кризе. Недовољна информисаност, препоруке родитеља (поготову њихове неостварене жеље), неразјашњеност између сопствених жеља с једне стране и способности с друге стране а онда се појављује и трећа финансијска страна родитеља. Све ове околности фрустрирајући и конфликтно делују на адолесценте. Зато се о будућем занимању мора размишљати много раније како би се временом отклањале препреке.

5) Неуспех у школи  – је често извор емоционалних тензија и узбуђења и може да изазове теже облике понашања, као што су бежања из школе, куће, упадање у свет криминала, болести зависности или чак и самоубиство. Појединци обично за свој неуспех траже кривца у школи – у наставницима, градиву… Школа поставља захтеве ученицима сасвим примерене њиховом узрасту и способностима. Најнижа позитивна оцена може да се добије уз минимум труда а ако се учи свакодневно – успех је загарантован. Нема “глупих“ ђака, има само вредних и лењих.

6) Промена расположења – толико својствена адолесцентима да и њима самима смета. Врло брзо прелазе из једног у друго емоционално стање где и најмања ситница може да буде “окидач“ за бујицу осећања и промену расположења. Да не говоримо о већим проблемима који адолесцента могу лако да избаце из “колосека“. Обично својим ученицима кажем да је њихов живот у овом периоду као ЕКГ трака са великим одступањима у амплитудама.

Из угла одраслог човека период младости је најлепши период у животу. Из угла тренутних актера – адолесцената он је у већини случаја тежак и болан. Кризе које се јављају у овом периоду најбоље се превазилазе здравим стиловима живота. Уколико криза не престане већ се продубљује, неопходно је да адолесцент потражи помоћ од специјализованих стручних лица који ће му свакако помоћи да превазиђе тешкоће и успостави психичку равнотежу.

Advertisements

Почетна

Ове странице ће првенствено бити намењене ђацима,  млађим и старијим тинејџерима који се тешко сналазе у вртлогу одрастања а њиховим родитељима и наставницима је приступ забрањен.

Е па, драги моји ученици, по овом простору ћемо шетати заједно и обилазити неке психичке особине и процесе, тек да сагледамо како функционишу. Завирићемо мало у радну и здравствену културу и погледаћемо шта нам то раде навике. За добро расположење на нашем путу бринуће се моралне вредности које смо успут негде и заборавили. А такође ћемо узгред покупити стару добру комуникацију која баш данас и није тако модерна али је корисна и неопходна. Да би путовање било интересантније морамо проћи поред непријатеља нашег здравља и разоткрити их а посебно оних који се труде да нам упропасте труд око учења.

Надам се да ће нас на путовању пратити лепо време и да ће нас бити у довољном броју.

Ако смо спремни, КРЕЋЕМО!

Мој приступ блогу

Један од мојих важних разлога за одабир блога  је првенствено помоћ ученицима. Текстови ће помоћи ученицима да брже и лакше препознају све осцилације у периоду адолесценције;  начин да превазиђу проблеме;  како да успоставе добру комуникацију са родитељима, наставницима и вршњацима;  како да учење увек буде успешно…

Један од предлога ученицима за сва њихова питања и дилеме  је успостављање директног контакта преко друштвених мрежа и е maila.

Надам се да ће корист бити обострана.